Laura Restrepo

Noviembre 30, 2007 en 4:37 pm (književnost)
Tags:

Laura Restrepo je kolumbijska spisateljica, koja neobične priče i ekscentrične likove smešta u realne društvene okvire, stvarajući tako neodoljiv spoj stvarnosti i fantazije.

Dulce compañía (Slatko društvo, u izdanju Narodne knjige)
Radnja ovog romana odvija se u jednom siromašnom kraju Bogote. Među glavnim junacima nalaze se: jedan anđeo ili krajnje neobičan mladić, koji govori nekim nepoznatim jezikom, izuzetno je lep i zrači nekom umirujućom energijom; skeptična novinarka, koja se vrlo brzo upliće u događaje na potpuno neočekivan način; sujeverni stanovnici siromašne četvrti koji od anđela stvaraju kult. Svako poglavlje romana podeljeno je na dve nejednake celine. Veća pripada novinarki koja pretače u reči dinamične i pomalo čudnovate događaje. Druga, manja celina pripada anđelu, tj. njegovim ispovestima koje na mističan način diktira svojoj majci. On se u svakom poglavlju predstavlja drugačijim imenom, propovedajući tako o raznim više ili manje poznatim anđelima.
U ovom romanu nailazimo na svojevrstan moderan spoj religioznog i profanog, ili bolje reći igru budući da ljudsko odnosi prevagu (novinarka se zaljubljuje u anđela…). Sama spisateljica svoje delo naziva “setnom komedijom“, i kaže da za nju predstavlja neku vrstu nostalgičnog osvrta na izgubljenu religioznost i verovanja koja su je okruživala u detinjstvu.
Roman Slatko društvo dobio je meksičku nagradu Sor Juana Inez de la Cruz za najbolji ženski roman, kao i nagradu francuske kritike za najbolji strani roman objavljen u Francuskoj 1998. godine.

La novia oscura
(Roman nije preveden na srpski, a naslov bi glasio Tamna nevesta)
Protagonistkinja ovog romana je jedna neukrotiva i tvrdoglava devojčica, misteriozne prošlosti i porekla, koja izrasta u najlepšu i najpoželjniju prostitutku. Kao takva može sebi priuštiti luksuz da bira, zaljubi se, bude voljena i pobegne od svega. Radnja je smeštena u jednom malom gradiću na obali reke Magdalene (Kolumbija), u blizini prašume i američke naftne kompanije, koja je za lokalno stanovništvo osnovni izvor prihoda. La Katunga (La Catunga) je deo grada u kome se susreću prostitutke i naftaši (petroleros). Jedne pokreće posao i novac, druge telesna potreba i strast, ali rodi se tu i po neka ljubav. Nema ni malo vulgarnosti i neprijatnosti u takvim opisima, mada, zapaža se izvesna doza iracionalnosti. Stanovnici ovog gradića, koje priča prati, žive srećno. Raduju se svakom poslednjem petku u mesecu kada preplanuli naftaši sa platom u džepu, silaze u grad i zalaze u noćne barove Katunge. Jedno takvo nestabilno stanje društva neizbežno će pokleknuti pod pritiskom američkog kapitalizma, zapadnjačke logike i morala gde nema mesta za prodavačice ljubavi. One predstavljaju isuviše veliku slobodu za radnike rafinerije, ne obavezuju ih, te se tako oni ne boje da će bilo šta izgubiti, jer ništa ni ne poseduju. Kada bi imali svoj dom, suprugu, decu stvari bi bile drugačije, lakše za kontrolisanje. Tako i biva…

Lauru Restrepo sam nedavno otkrila po preporuci prijatelja. Pročitala sam samo dva njena romana, do sada, i sigurna sam da će se i ostali uskoro naći na mojoj listi pročitanih knjiga :-) .
Slučajno naiđoh i na podatak da je Narodna knjiga izdala još jedan roman ove spisateljice - Delirijum.

Comments

Elegantna erotika s početka XX veka

Septiembre 1, 2007 en 7:20 pm (slikarstvo, umetnost)

Salomé

Autor ove slike je Federiko Beltran Mases (Federico Beltrán Massés), kubanski slikar, rođen 1885. godine, koji je svoje slikarsko umeće sticao u Barseloni i Madridu. Nakon školovanja nastanio se u Parizu gde je od 1919. godine bio član francuskog Nacionalnog udruženja lepih umetnosti. Ovaj autor se, tridesetih godina prošlog veka, posvetio isključivo slikanju portreta pripadnika buržoazije, slavnih i bogatih. Tako su se na njegovim platnima našle vojvotkinje i princeze, kao i holivudski glumac Rudolf Valentino. U godinama koje su usledile postepeno se udaljavao iz umetničkih krugova, tako da ga je smrt zatekla kao zaboravljenog slikara, 1949. godine.
Delo Beltran Masesa karakterišu platna velikih dimenzija, upotreba zavesa kao dekora i slikanje noći osute zvezdama. U njegovom jedinstvenom stilu uočavaju se uticaji španskih slikara modernizma.

Delo pod nazivom “Salomé” naslikano je 1918. godine. Prvi put je izloženo 1929. god. na jednoj internacionalnoj izložbi u Londonu, odakle je odmah povučeno zbog svoje smele teme — slikanja nagog ženskog tela.

Na postavku Beltran Masesa naišla sam slučajno u muzeju Museo de Art Nouveau y Art Déco u Salamanki (Španija), i ostala impresionirana ovim senzualnim portetom.

Comments

Tlo pod njenim nogama

Mayo 30, 2007 en 9:36 pm (književnost, lično)

(o knjizi Salmana Ruždija)

Danas sam pod utiskom ljubavi. Jedne nadljudske, mitske ljubavi, kako pisac o njoj govori. To je ljubav koja ne mora da se dokazuje, koja prevazilazi vernost. Ona postoji kao konstanta u životu dvoje ljudi, ma gde se oni nalazili, sa kim god bili, u dvadesetoj ili četrdesetoj godini. Bila je snažna od samog početka, ukrotila je prirodu dvoje buntovnika, na neko vreme. Usledio je dug period razdvojenosti tokom koga su ove dve lutalice očajno tražile svoju drugu polovinu u drugim, pogrešnim i nebitnim ljudima. Onda se ljubav vratila, kao isceliteljska ruka koju je proviđenje spustilo na telo smrtnog bolesnika (bukvalno tako). Donela je vreme životne radosti, kreativnosti, inspiracije, slave i uspeha, a sve to začinjeno dozom ludila, pričom o paralelnim svetovima, i na kraju, „spektakularnim“ zemljotresima.

Tlo pod njenim nogama se otvara i ona nestaje. Rock’n'Roll diva odlazi sa scene, napušta svoje obožavaoce širom sveta; kao i svog voljenog čoveka, muzičkog genija, uzgred budi rečeno, i svog ljubavnika Raia, koji će kasnije ispričati ovu čudesnu priču.

Neobična je perspektiva iz koje nam pisac govori o magičnoj ljubavi između ovo dvoje ljudi (ili bogova), a to je perspektiva trećeg. Njenog prijatelja iz detinjstva, kasnije tajnog ljubavnika, koji je jedini, izbliza mogao videti i donekle razumeti veličinu ove ljubavi. Priča počinje u živopisnom Bombaju, nastavlja se u maglovitom Londonu, a završava se, jednog hladnog zimskog dana u Njujorku.

„Muzika, ljubav, smrt. Trougao; možda večiti“ — Salman Ruždi

2 Comments

Mlade generacije čitaju sve manje - Farenhajt 451

Abril 5, 2007 en 3:16 pm (književnost, lično)

Jedna od uloga koje književnost igra u našim životima jeste podsticanje na razmišljanje. Ima ljudi (pisaca) koji svet posmatraju sa nešto više tačke gledišta i kroz svoja dela nam sugerišu na koju stranu da se osvrnemo, u kom pravcu da pogledamo da bismo zaista videli stvarnost koja nas okružuje u svojoj zastrašujućoj veličini. Jedna od takvih knjiga je, nesumnjivo, Farenhajt 451 (Rej Bredberi). Delo koje, iako napisano pre više od 50 godina, ne gubi na aktuelnosti, čak šta više, kako godine prolaze postaje sve popularnije.

Čitajući roman radnja mi je najpre delovala nezamislivo, brigadirska služba koja spaljuje knjige. Isto kao što je njima, protagonistima, daleka istorija svoje službe zvučala nemoguće, ljudi koji su gasili vatru. Međutim, kada sam stigla do personalizovanih TV programa i velikih ekrana na sva četiri zida sobe, stvari su mi postale jasnije. Pustite nas da mislimo za vas, da vam pružimo isprazan osećaj sreće i spokojstva, a sve što podstiče na razmišljanje, na kritiku i pobunu ostavite nama, da vam izbrišemo takve stvari iz glava. Kulminaciju dela, za mene, predstavlja piščev pogovor, gde nam on jasno stavlja do znanja da je opisani proces već počeo.

Svedoci smo skraćivanja i rezanja, prilagođavanja i svođenja na jednostavnije forme mnogih književnih dela. Ne treba decu opterećivati komplikovanim metaforama, jedan je od izgovora. Pustite ih onda neka metafore shvate bukvalno, razumeće ih kada za to dođe vreme, samo im nemojte davati izmenjenu i osakaćenu sliku književnosti. Ekranizacija književnih dela, takođe, predstavlja jedan vid napada na čitanje, slobodno shvatanje, uočavanje višeznačnosti u rečima i porukama. Sledi onaj često navođen primer (i ja sam ga jednom pročitala u nekim novinama) da će jedan prosečan srednjoškolac radije pogledati film Ana Karenjina ili Don Kihot, odnosno pronaći nešto o tome u nekim Prilozima nastavi književnosti, nego što će pročitati knjigu. Neki kažu da je bolje i tako, nego da pojedinci ostanu bez ikakve predstave o nekom značajnom delu. Po meni, književnost u školi ne služi ničemu ako ne uči decu da razmišljaju i stvaraju svoj kritički sud o svetu oko sebe. Zato mi se čini da bi Farenhajt 451, kao obavezna lektira, bio vrlo korisno štivo za generacije koje dolaze.

Comments

Podkastovi i učenje stranih jezika

Marzo 30, 2007 en 12:22 pm (internet, nastava stranih jezika)

Svi znamo da je za učenje stranog jezika pravi blagoslov otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Međutim, uzevši u obzir zemlju u kojoj živimo i ekonomske uslove u kojima preživljavamo, teško ćemo uspeti da uštedimo 1000-2000 evra za mesec dana u … bilo kojoj zemlji. Konverzacija deluje vrlo povoljno na naš jezički razvoj. U najobičnijem razgovoru sa izvornim govornikom ciljnog jezika možete čuti puno korisnih stvari. U Beogradu ima dosta stranaca, ali ne u tolikom broju da bi zadovoljili potrebe svih, znanja željnih, pa, mahom učenica (imajući u vidu Filološki fakultet). Uostalom, nije lepo takve ljude tretirati kao pokretne udžbenike. Razgovor na stranom jeziku među govornicima istog maternjeg jezika zvuči isuviše izveštačeno, i sumnjam da to iko praktikuje.

Prelazimo sada na pasivne načine učenja. Gledanje filmova - korisno u svakom slučaju. Slušanje muzike - tako su mnogi počinjali sa učenjem engleskog. Međutim, u oba ova slučaja postoji nešto što nam odvlači pažnju sa reči, sa jezika, sa namere da naučimo i zapamtimo nešto novo. U prvom slučaju to je pokret, u drugom melodija. Radio-emisije, ili u današnje vreme podkastovi, prevazilaze ove nedostatke. Tu ćete pronaći uobičajeni, svakodnevni jezik, izvorne govornike. Možete odabrati podkastove sa temama koje vas zanimaju i slušati ih kad god poželite. Tada je sva vaša pažnja usredsređena na reči, na jezičke konstrukcije, na kontekst. Ako nešto niste razumeli prilikom prvog slušanja, preslušaćete ga ponovo (biće to izazov, a ne dosadan zadatak) kako biste sve razumeli. Moja dva omiljena podkasta, na španskom, su La Aradio i Cita con la noche. Prvi je zabavan, smešan, provokativan. Drugi je, sa svojim univerzalnim temama i poezijom, prilagođen umetničkim dušama.

Za sve koji žele da načine mali korak ka usavršavanju svog španskog, pored ova dva navedena, postoji još gomila španskih podkastova okupljenih na sajtu www.podsonoro.com

1 Comments

Izvučeno iz konteksta

Marzo 27, 2007 en 9:53 pm (lično)

Ona sedi u svojoj udobnoj fotelji, zavijena u ćebe, ušuškana i smirena. To je njeno omiljeno mesto u velikoj kući u kojoj je provela svoje detinjstvo. Računajući da je taj blaženi period života trajao do njene devetnaeste godine, ovo mesto je otkrila tek pri kraju, pred odlazak. Još jedna stvar za kojom će čeznuti i za čijim će ostvarenjem težiti. Imati svoju fotelju, svoj kutak, svoj životni prostor. Sada sluša muziku sa radija. Svaka naredna pesma donosi malo iznenađenje, mrvicu nepoznatog i nepredviđenog. Smenjuju se reči.

“I don’t wanna know your secrets…” Ljudi, mahom, vole da zaviruju u tuđe živote. U manjini su oni disciplinovani, poštovaoci tuđe privatnosti. Dâ se naslutiti šta bi navedena rečenica mogla značiti u jednoj ljubavnoj pesmi: stav pun razumevanja i poverenja, jedne istinski zaljubljene osobe. Nije li to divno?

“Let me sleep so I can dream of you…” Ovo zvuči slatko i patetično. Da li bi neko ikada rekao ovako nešto svojoj voljenoj osobi? Izrazi pretrpani sladunjavim rečima, nabijeni emocijama i prenaglašeni služe da probude kod primaoca barem delić osećanja koje nose u sebi. Međutim, kod nekih tu planiranu, idealizovanu sliku, koja se javi u prvom trenutku recepcije, brzo zamenjuje utisak izveštačenosti, odsustva iskrenih osećanja.

“World, hold on…” Njena prva pomisao: u pojedinim životnim trenucima vaš lični univerzum se zaustavi, dok drugi nastavljaju da klize svojim ustaljenim putanjama, ne osvrćući se na vas. Ali ovo je čula u jednoj muzičkoj numeri, i ne zvuči joj tako ozbiljno. Pre bi rekla da joj zvuči šarlatanski, pomalo egoistički.

“Wake up wherever you are! This is your life, you made it this far.” Evo odgovora na prethodan zahtev. Unesite malo optimizma u svoj život. Smešak! Popularni časopisi vrve od saveta za bolji život: mislite o ovome, ne mislite o onome, napravite spisak ovoga, napravite spisak onoga, uporedite, procenite, odlučite. Da li je to ikada nekome pošlo za rukom? Njoj nije. Prave vrednosti treba tražiti unutra, u sebi, a ne spolja, u drugim ljudima i stvarima (verovatno je to neko mudriji već rekao). Teško je pomiriti se sa samim sobom.

Comments

Veštački jezici (Klingonski i Vilenjački)

Febrero 28, 2007 en 5:25 pm (sociolingvistika, veštački jezici)

Olakšati univerzalnu komunikaciju među govornicima različitih jezika uz pomoć jednog veštačkog jezika, strukturalno savršenog, sa elementima brojnih prirodnih jezika, i bez ikakvih, često spornih, nacionalnih obeležja, jedna je od poznatih utopija prošlih generacija. Istoriju započinje jezik Volapük nastao 1880. godine, sledi Esperanto iz 1887. (koji je imao najviše uspeha), zatim Interlingua iz 1951. i mnogi drugi manje poznati. Svi ovi jezici su stvoreni sa puno entuzijazma, brzo su ulazili u modu, ali još brže izlazili. U teroiji je ideja o zajedničkom jeziku svih ljudi izgledala savršeno, međutim, u praksi je redovno doživljavala propast. Esperanto je, doduše, i danas popularan, ali je ipak daleko od svrhe sa kojom je poljski lekar Zamenhof stvorio ovaj jezik.

Motivi koji podstiču velike umove da po svom nahođenju kreiraju nove jezike mogu biti različiti: pored sredstva univerzalne komunikacije, cilj može biti eksperiment, istraživanje, traženje novih lingvističkih rešenja, formiranje tajnog govora određene grupe ljudi, popunjavanje fikcionalnog scenarija (npr. u filmu), stvaranje umetničkog dela ili, kako je Tolkin rekao, radi lične intelektualne i estetske satisfakcije.

Dva najpopularnija veštačka jezika danas, nastala su bez ikakvih univerzalnih pretenzija, a ipak su uspeli da steknu brojne pristalice. To su Klingonski (Klingon) i Vilenjački (Elvish).

Klingonski jezik je nastao u okviru televizijske naučno-fantastične serije “Zvezdane Staze”. Stvorio ga je lingvista Mark Okrand. Ovim jezikom govori jedna fiktivna rasa vanzemaljaca, Klingonci, koji u osnovi predstavljaju jedan agresivan, temperamentan, ratnički narod. Jezik je sačinjen tako da odražava osobine svojih govornika: isprekidan, nemelodičan, uz brojne glotalne glasove, težak za izgovor. Godine 1985. objavljen je Klingonski rečnik koji sadrži osnove ovog jezika. Kasnije je osnovan Institut za klingonski jezik koji okuplja mnogobrojne obožavaoce Zvezdanih Staza. Prema njihovim podacima danas u svetu oko 7500 ljudi poznaje ovaj jezik. Književna dela poput Gilgameša i Hamleta mogu se čitati u prevodu na klingonski. Učenje ovog jezika nema nikakvu praktičnu svrhu. Težak izgovor i vokabular bogat ratnom leksikom čine ga potpuno neprikladnim za svakodnevnu upotrebu. Međutim, za hiljade obažavalaca Zvezdanih Staza ovaj jezik predstavlja sredstvo raspoznavanja, nešto što njihovu grupu odvaja od ostalog neupućenog sveta, ili samo jedan neuobičajeni hobi.

Drugi spomenuti jezik – Vilenjački – stvorio je britanski pisac Dž. R. R. Tolkin. Vilenjački jezik, u stvari, predstavlja čitavu jednu porodicu jezika, od kojih su najpoznatiji Kvenija (Quenya) i Sindarin (Sindarin). Ovim jezicima govore stanovnici jednog veoma živopisnog izmišljenog sveta – Srednje zemlje. Smatra se da su inspirisani finskim i velškim jezikom, za koje je pisac gajio posebno zanimanje. Glavna odlika vilenjačkog je melodičnost i milozvučnost, što se da zapaziti prilikom čitanja pesama koje je pisac sastavio na ovom jeziku. Nakon Tolkinove smrti, među obožavaocima njegovog dela, proučavanje vilenjačkih jezika je postalo vrlo popularno. Objavljeno je nekoliko rečnika na Internetu. Jezik se čak i predaje u nekim školama. Međutim, Tolkinove pristalice se više bave teorijskim raspravama, dokazivanjem umetničke vrednosti jezika, eventualno pisanjem poezije. Komunikacija na vilenjačkom je vrlo retka, gotovo da je i nema.

U osnovi velike popularnosti klingonskog i vilenjačkog jezika stoji Tolkinova tvrdnja da među veštačkim jezicima mogu preživeti samo oni koji iza sebe imaju mitove i legende, fiktivni narod kome pripadaju. Zato su drugi veštački jezici, zamišljeni tako da ne pripadaju nijednom narodu, nijednoj naciji osuđeni na propast.

 

Bibliografija:

Glossopoeia for fun and profit http://greenbooks.theonering.net/ostadan/files/040101.html

Artificial Languages by Robert Isenberg http://www.uib.no/People/hnohf/artlang.htm

Lengua construida http://es.wikipedia.org/wiki/Lengua_construida

Comments

Upotreba Interneta u nastavi stranih jezika

Febrero 28, 2007 en 3:58 pm (internet, nastava stranih jezika)

Od magnetofona do računara

Novija ljudska istorija puna je tehničkih izuma. Nakon prvobitne začuđenosti i oduševljenja pred novinom, dolazi do njenog razumevanja i praktične upotrebe, koja vremenom biva sve šira dok ne postane deo čovekove svakodnevice.

Nove tehnologije su neretko svoju primenu nalazile i u obrazovanju, u okviru koga nastava stranih jezika predstavlja vrlo dinamičnu oblast, podložnu promenama i pogodnu za uvođenje novih nastavnih sredstava. Šezdesetih godina, sada već prošlog veka, nastale su prave male jezičke laboratorije. Sastojale su se iz kabina opremljenih slušalicama, magnetofonom i kasetama koje su beležile glas. Nastava se zasnivala na individualnom radu učenika uz koordinaciju profesora. Bila je to jedna vrlo moderna metoda nastave, koja je uključivala, za ono vreme, najnoviju tehnologiju. Međutim, kako je tehnologija bila skupa, ovakav način učenja stranih jezika bio je rezervisan samo za elitu. Razvoj računara i Interneta tekao je velikom brzinom. Osamdesetih godina započinje njihov prodor, najpre u poslovni, a zatim i u svakodnevni život pojedinca; da bi devedesetih godina doživeli pravu ekspanziju i izmenili naše navike i potrebe. Internet predstavlja jedan od najvećih pokazatelja napretka ljudske civilizacije na prelasku u XXI vek.

Internet u nastavi stranih jezika

Rano uvođenje računara u najrazličitije aspekte društvenog života, samim tim i u obrazovanje, stvorilo je zabludu kod ljudi da će time rešiti sve svoje probleme, da će, između ostalog, kompjuteri zameniti same profesore. Iako je danas moguće pohađati on-line kurseve jezika, sticati formalno obrazovanje, pa čak i doći do zvanja mastera putem Interneta, nijedna od tih aktivnosti ne isključuje profesora. On je taj koji kreira i rukovodi on-line kursevima. Dok, s druge strane, Internet može predstavljati veoma korisnu dopunu nastavi jezika u učionici.

Jedan od najznačajnijih argumenata za upotrebu Interneta u procesu učenja stranog jezika jeste taj što učenicima pruža neposredan uvid u društvena i kulturna događanja zemlje čiji se jezik izučava, tj. prikazuje upotrebu jezika u realnim situacijama, u sadašnjem vremenu, u svakodnevnom životu. Dnevna štampa i časopisi u elektronskom formatu, radio emisije (ili u novije vreme podcasting), zatim video zapisi samo su neki od primera ovakve upotrebe Interneta. Istovremeno, Internet profesorima pruža mogućnost odabira raznovrsnog, zanimljivog i autentičnog materijala za nastavu u učionici. Putem interaktivnih tehnologija, kao što su e-mail, chat, forumi učenici mogu ostvariti interakciju sa izvornim govornicima jezika koji uče, i tako značajno razviti fluentnost na ciljnom jeziku. Brzina prenosa informacija putem Interneta omogućava efikasnu komunikaciju među sagovornicima koji se nalaze na potpuno različitim delovima sveta. Dostupnost novih tehnologija širokom krugu ljudi predstavlja još jedan razlog njihove sve veće primene u nastavi stranih jezika.

Naći posao preko Interneta

(Članak se odnosi na učenje španskog jezika, ali se može primeniti i na bilo koji drugi strani jezik.)

Zadatak predstavlja simulaciju traženja posla, realizuje se kroz tri časa i predviđen je za nešto starije učenike (recimo od 18 godina). Prvi čas se održava u učionici i sastoji se iz predstavljanja vokabulara na temu traženja zaposlenja i sastavljanja svoje biografije (CV). Najpre se sa učenicima razgovara o sistemu zapošljavanja, upoređuje se proces u Španiji i njihovoj zemlji, spominju se oglasi (u okviru kojih učenici imaju kratku gramatičku vežbu upotrebe bezličnih formi). Za praktičan rad na biografiji, učenicima se podele kartice sa različitim delovima jednog CV-ja, i za zadatak imaju da sklope kartice na tabli prema određenom redosledu. Sami se moraju dogovoriti kojim redosledom treba pisati podatke, da li obrazovanje ide pre radnog iskustva, gde se stavljaju lični podaci i sl. Radi se, takođe, na prevođenju naziva različitih nivoa obrazovanja na španski jezik, i uopšte govori se o tome kako jedan dobar CV treba da izgleda. Sledeći čas se održava u informatičkoj učionici i sastoji se iz individualnog rada za kompjuterom. Za pripremu ovog časa profesor mora osmisliti oglase za posao, kreirati e-mail adrese za svakog učenika (što nije teško uraditi na yahoo-u) i adresu jedne izmišljene agencije. Učenici imaju zadatak da napišu svoj CV, potraže oglase za poslove koji ih zanimaju, odaberu jedan, sastave propratno pismo i pošalju ga, zajedno sa biografijom, na e-mail agencije za zapošljavanje, kreirane od strane profesora. Na poslednjem času učenici dobijaju odgovor od agencije. Dva – tri učenika (zavisno od veličine grupe) predstavljaju odabrane kandidate za posao, i pozvani su na razgovor. Ostalim učenicima se saopštava da nisu ušli u uži izbor za željeni posao, ali da se agenciji dopada njihov CV i da će ih kontaktirati za neki drugi posao. Sada se učenici kandidati, uz pomoć jednog upitnika (najčešća pitanja koja se postavljaju na razgovorima ovog tipa), pripremaju za razgovor sa poslodavcem, dok se ostali učenici dele u grupe koje će predstavljati kompanije koje su dale oglase, i za zadatak imaju da pripreme pitanja za svoje kandidate. Na red zatim dolaze razgovori za posao koji se odvijaju isključivo među učenicima, dok ih profesor, iz jednog ugla učionice, sluša i beleži greške koje će kasnije zajedno analizirati. Na kraju se bira najbolji kandidat koji je dobio posao.

Bibliografija: Freixas Laporta, et. al. Navegando en español. 2001.

Navedeni zadatak ima veliku praktičnu vrednost. Osim što sa učenicima vežba upotrebu ciljnog jezika u jednoj realnoj situaciji, uvodi ih u veštine i pravila pisanja lične biografije, sa čime će se zasigurno sresti u svojoj skorijoj budućnosti. Zatim, u nastavu uvodi nove tehnologije: Internet, pretraživanje veb-stranica, korišćenje elektronske pošte. Učenici, pripadnici mlađe generacije, već su naviknuti na svakodnevnu upotrebu Interneta kod kuće, te im njegova primena u nastavi ne predstavlja nikakvu poteškoću, naprotiv, pruža im dodatnu motivaciju za rad.

Comments

1337 - Leet

Diciembre 13, 2006 en 8:34 pm (internet, sleng, sociolingvistika)

Medijumi za komunikaciju se konstantno razvijaju i usavršavaju. Međutim, čovekovo osnovno sredstvo komunikacije ostaje isto – pisani i govorni jezik. Pitanje je da li jezik prati ovakav tehnički razvoj drustva ili ostaje konstanta u svoj toj pometnji? Mislim da su promene u jeziku vidljive na svakom koraku. Originalne i intrigantne često izazivaju rasprave u intelektualnim krugovima. Ovde će biti reči o jednom naročitom obliku upotrebe engleskog jezika u pisanoj komunikaciji putem Interneta pod nazivom Leet speak, odnosno 1337 5p34k.

Za početak Leet bi se mogao definisati kao jedan sociolekt koji se, kako je već navedeno, koristi u komunikaciji preko Interneta od strane relativno mladih korisnika, koji se “sastaju” na četu, forumima i, pre svega, na online igricama. No, o ovoj socijalnoj grupi ćemo nešto kasnije, sada da vidimo iz čega se sastoji i kako funkcioniše Leet. On nastaje modifikacijom pisanog teksta, što neupućenom čitaocu liči na neku vrstu šifrovanja. Slova se zamenjuju simbolima i ciframa, pa tako nastaje čitav jedan nov alfabet, npr. A – 4 , B - |3, C - (, D - |), E – 3… U ovom “jeziku” često se mesto celih reči upotrebljavaju skraćenice u vidu akronima, npr. ROFL (Rolling on the floor, laughing) i reči koje su prvobitno nastale kao greške u kucanju – npr. koristi se teh (73|-|) umesto određenog člana the, i pwn omesto own. Ponekad se i delovi reči zamenjuju brojevima, pod uslovom da je izgovor isti, npr. great – gr8. Na kraju se često nailazi na popularne smajlije sastavljene od zareza, apostrofa, zagrada i sl. :-) Gramatika i pravopisna pravila se uglavnom ignorišu. Leet je jedan dinamičan i subjektivan sistem, izmene su česte i uobičajene, kreativnost je na ceni. Tako se pri razumevanju treba pre osloniti na intuiciju nego na logiku.

Smatra se da je Leet nastao iz više razloga. Najpre da bi se ubrzala komunikacija skraćivanjem reći, što danas već gubi smisao (|\|0\/\/ ima više karaktera od now). Zatim da bi se izbegla cenzura i otežalo pretraživanje. Tako se npr. termin porn pretvorio u pr0n. Leet se pokazao korisnim u formiranju smislenih lozinki koje nije lako odgonetnuti, kao i u izboru željenog, ali već zauzetog korisničkog imena (stavite 0 umesto o i rešen problem).

Međutim, Leet najviše upotrebljavaju mladi, koji putem elektronskih medija uspostavljaju vezu sa pojednicima sličnim sebi, stvarajući tako grupu koja poseduje sopstveni jezik. Jezik koji su prema popularnom shvatanju stvorili hakeri 80-tih i 90-tih godina prošlog veka. To ovim grupama daje na važnosti i mističnosti. Drugi ih ne mogu tako lako razumeti. Često ovakav način izražavanja ocenjuju kao štreberski, a njegove korisnike smatraju nedruštvenim, usamljenim kompjuterskim zavisnicima. Po ovom pitanju su se oglašavali i roditelji. Najpre su smatrali da je to, što njihova deca pišu, gomila besmislica, a kada su shvatili da to ipak ima nekog smisla izrazili su zabrinutost što ih ne razumeju. Domišljati Microsoft je, baš iz tog razloga, izdao A parent’s primer to computer slang: Understand how your kids communicate online to help protect them – Microsoft’s guide to computer slang.

Ako malo pažljivije pogledamo naslove koji nas svakodnevno okružuju primetićemo da je Leet počeo da se koristi i u masovnoj kulturi. Naučno-fantastična drama sa Al Paćinom u glavnoj ulozi zove se S1M0NE; popularna televizijska serija na CBS-u NUMB3RS; album grupe Linkin Park nosi naziv R34N!M47!0N (reanimation). Tu je i veš mašina pod nazivom HE4T. Dakle Leet se više ne vezuje samo za određenu socijanu grupu, komjuterskih štrebera, već polako ulazi u širu upotrebu.

Ovakav način komuniciranja izaziva negodovanje onih koji se zalažu za striktnu upotrebu standardizovanog jezika, uz poštovanje svih pravila gramatike i pravopisa. Vreme će pokazati koliko će ova jezička (r)evolucija uticati na jezik kojim govorimo.

1 |_34|2/\/3|) \/\/|-|47 1337 /\/\34/\/5 – I learned what Leet means.

Comments

Univerzalni Jezik

Diciembre 13, 2006 en 7:45 pm (sociolingvistika)

Pre nekoliko dana želela sam da saznam nešto više o jednoj bolesti (nešto više od onog škrtog objašnjenja koje dobijete od doktora). Pomisao na odlazak u Narodnu biblioteku, traženje medicinskih enciklopedija i leksikona mi je samo proletelo kroz glavu. Umesto toga, sela sam za kompjuter, otišla na Internet i krenula u potragu. Ukucam najpre ime bolesti, na srpskom naravno, ne nađem ništa korisno. Dodam medicinsku oblast koja se time bavi, opet ništa. Ubacim ustanovu, doktore, ništa. Vrti se par istih sajtova sa vrlo oskudnim informacijama. A onda se setim u čemu je caka. Ukucam to isto na engleskom i nađem sve što me zanima: medicinske sajtove, online enciklopedije, naučne radove, statističke podatke, gde je sve do detalja objašnjeno, uz mogućnost postavljanja pitanja za bilo šta što vam nije jasno. Divno! Međutim, pitam se, šta da ne znam engleski? Verovatno bih do željenih informacija dolazila na nešto teži način. Odlaskom u Narodnu biblioteku!

Engleski je postao jezik Interneta, međunarodne komunikacije, univerzalni jezik. Da li će nastaviti svoj globalni razvoj, nadmeno prkoseći svim manjim, a i većim jezicima (prema broju govornika) pokazaće vreme. Da mi najpre vidimo kako je engleski došao do titule univerzalnog jezika kakvu danas ima. Kroz istoriju čovečanstva prodefilovalo je nekoliko manje-više univerzalnih jezika: grčki i latinski tokom antičke civilizacije, zatim, ponovo latinski u srednjevekovnoj Evropi, kasnije na scenu izlazi francuski koji konačno zamenjuje engleski. Pozicija univerzalnog jezika uvek je dolazila kao neka vrsta pratećeg proizvoda imperijalizma, osvajanja velikih teritorija, nametanja svoje vlasti i brisanja kulturne i jezičke tradicije starosedelaca. Što se engleskog i Engleza tiče, oni su najpre osvojili sva Britanska ostrva, pa onda i dobar deo sveta. Za današnji status ovog jezika najzaslužnije su SAD, nekada pobunjena kolonija a danas najveća svetska sila.

Mnogo je onih koji engleskom jeziku ne predviđaju tako uspešnu i naprednu budućnost na putu globalizacije, kojim su sve nacije nepovratno krenule. S jedne strane, priznaje se potreba postojanja jednog jezika za međunarodnu komunikaciju, ali se u toj ulozi ne vidi engleski već neki izmišljeni jezik tipa esperanto, loglan, lojban ili neka vrsta kinesko-japanske varijante, s obzirom na rastuću političko-ekonomsku moć te dve zemlje. S druge strane, veruje se u razvoj tehnike i stvaranje kompjuterskog univerzalnog prevodioca. Tako bi svi mogli da govore na svom maternjem jeziku i da se međusobno razumeju. Međutim, iz ovakvog tehničkog poduhvata je vrlo teško isključiti ljudski prevodilački faktor, tj. prevodioca. Razlog je taj što se sistem prevođenja zasniva, pre svega, na prevođenju morfosintaksičkih struktura, semantika se svodi na uvid u rečnik, dok se komunikativne i pragmatičke vrednosti pojedinih reči i izraza gotovo nikako ne mogu integrisati u taj veliki prevodilački sistem.

Toliko o događanjima u stvarnom svetu. Da vidimo šta nam po ovom pitanju kažu pisci naučne fantastike. Kako će se ljudi sporazumevati u dalekoj budućnosti? Sudeći po onome što sam ja pročitala, ovom sitnicom se i nisu baš mnogo bavili. Valjda su svoju kreativnost usmerili na druge sadržinske elemente (opisivasnje neobičnih planeta, još neobičnijih živih bića na njima itd.) dok se opis jezika svodi na: varijanta engleskog, evoluirani engleski, jezik Mreže, jezik Hegemonije; sve u svemu, uglavnom, svi govore istim jezikom. Postoji, međutim, jedno delo u kome se ovom problemu pristupa na nešto “ozbiljniji” način – “Autostoperski vodič kroz galaksiju” Daglasa Adamsa. U poznatoj galaksiji, kaže ova knjiga, postoji mnoštvo jezika, svako govori na svom jeziku i svi se savršeno razumeju. Tajna je u “vavilonskoj ribici”. To je jedna mala živa ribica, koja se stavi u uvo, i tu prevodi sa svih mogućih jezika. Slatko rešenje! U ovoj knjizi se daje i jedan zanimljiv prikaz razvoja gramatike, tj. razvoja novih, komplikovanih glagolskih vremena kada ljudi počnu da putuju kroz vreme.

Šalu na stranu. Univerzalni jezik se oduvek vezivao za veliku društvenu moć nacije koja tim jezikom govori, te će tako njegova budućnost najpre zavisiti od društvenih događanja i budućeg odnosa među velikim svetskim silama, a zatim i od sve većeg i bržeg tehničkog razvoja ljudske civilizacije.

Univerzalni Jezik [pdf]

Comments